Že­ne ko­je se opo­ra­vlja­ju na akut­nom i hro­nič­nom odje­lje­nju Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju u Do­bro­ti, od­lič­no su pri­hva­ti­le ra­di­o­ni­ce za iz­ra­du ruč­nih ra­do­va, ko­je je u sklo­pu pro­jek­ta „Van izo­la­ci­je“ osmi­sli­la prof. Smi­lja­na Ra­du­si­no­vić, pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja sta­rih za­na­ta i vje­šti­na „Nit“ iz Pod­go­ri­ce, u part­ner­stvu sa Udru­že­njem „Kre­a­tiv­na ri­zni­ca“ iz Da­ni­lov­gra­da. Pro­je­kat je, pod nazivom „Povežimo se nitima“, po­čeo je pro­šlog mje­se­ca i tra­ja­će pet mje­se­ci, to­kom ko­jih će po­red že­na, bi­ti uklju­če­ni i mu­škar­ci – kli­jen­ti ove usta­no­ve. Oni će se ba­vi­ti iz­ra­dom su­ve­ni­ra teh­ni­ka­ma de­ku­pa­ža i ke­ra­mi­ke.
Uče­sni­ce ra­di­o­ni­ce pre­pu­sti­le su se svo­joj ma­šti i uz in­struk­ci­je vje­štih vo­di­te­lji­ca po­ka­za­le ve­li­ku kre­a­tiv­nost u iz­ra­di jed­no­stav­nih na­ru­kvi­ca, ukra­sa, odjev­nih de­ta­lja, ta­ko da su ne­ke od njih već „do­bi­le na­rudž­bu“ od dru­ga­ri­ca iz so­be. Že­na­ma ko­je bo­ra­ve ov­dje ovo dru­že­nje zna­či mno­go u smi­slu da ne raz­mi­šlja­ju o svo­jim pro­ble­mi­ma, da se opu­ste, bu­du mir­ni­je, sta­lo­že­ni­je, da što br­že iza­đu iz kri­ze u ko­joj su se tre­nut­no na­šle, sma­tra­ju me­di­cin­ske se­stre ko­je ra­de na pri­jem­nom odje­lje­nju.
– Do sa­da su že­ne po­ka­za­le baš ve­li­ko in­te­re­so­va­nje. Po pro­jek­tu pla­ni­ra­no je osam do 12 že­na, me­đu­tim, sa­mo si­noć na jed­noj ra­di­o­ni­ci uče­stvo­va­lo je 18 že­na. Ve­o­ma ih za­ni­ma­ju ru­ko­tvo­ri­ne ko­je mo­gu da ura­de jed­no­stav­nim teh­ni­ka­ma, kon­cem, vu­ni­com, bez upo­tre­be iga­la. Za po­če­tak, pr­vi ko­rak ko­ji smo ra­di­li, bi­la je „na­ru­kvi­ca pri­ja­telj­stva“, to je za njih ne­što opi­plji­vo, ne­što što mo­gu da po­ka­žu ne­ko­me, da se po­hva­le, da po­klo­ne bli­žnji­ma, svo­joj dje­ci, da is­pi­šu nji­ho­va ime­na.. Sa­mim tim do­bi­le su in­spi­ra­ci­ju, vo­lju i že­lju da na­pra­ve ne­što ma­te­ri­ja­li­zo­va­no. Kod njih se po­ja­vi­lo ne­ko za­do­volj­stvo sa­mi­ma so­bom – is­ti­če Mir­ja­na Ne­rac, pred­sjed­ni­ca NVU „Kre­a­tiv­na ri­zni­ca“ iz Da­ni­lov­gra­da, ko­ja za­jed­no sa Evom Mo­li­nar iz Ko­to­ra če­ti­ri pu­ta sed­mič­no oku­plja uče­sni­ce ra­di­o­ni­ca na dva odje­lje­nja Psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce. To­kom ra­di­o­ni­ce ko­joj smo pri­su­stvo­va­li, že­ne su pra­vi­le ki­ća­ni­ce za ka­pe, no­vo­go­di­šnje ukra­se od vu­ni­ce, ru­ka­ma ple­te­ne ša­lo­ve... Ka­da sa­vla­da­ju osnov­ne teh­ni­ke, ima­će pri­li­ku da na­u­če i vje­šti­ne ple­te­nja, ve­za i he­kla­nja.
– Kre­će­mo od jed­no­stav­nih ko­ra­ka, od iz­ra­de obič­ne „pe­tlji­ce“, ko­je će ra­di­ti ru­kom, za­tim rav­ni bod, pa bod rav­no-kri­vo, u za­vi­sti od nji­ho­vih mo­guć­no­sti. Bi­će ob­u­hva­će­ne i one oso­be ko­je ni­su raz­vi­le ove spo­sob­no­sti, za njih su to kom­pli­ko­va­ni po­te­zi, te će one pra­vi­ti pro­ste stva­ri kao što su iz­ra­da igra­ča­ka, ukra­sa od kon­ca. U ovo pret­pra­znič­no vri­je­me pra­vi­će­mo ukra­se za jel­ku od vu­ni­ce, si­ste­mom ob­mo­ta­va­nja oko am­ba­la­že od pla­sti­ke ili kar­to­na, a sle­de­će sed­mi­ce pra­vi­će­mo „bom­bi­ce“ za jel­ku. To je za njih ko­ri­sno, a ne zah­ti­je­va ne­ku ve­li­ku kon­cen­tra­ci­ju – ka­že Mir­ja­na Ne­rac, ko­ja ima bo­ga­to is­ku­stvo u ra­du sa ra­nji­vim ka­te­go­ri­ja­ma lju­di. Nje­no udru­že­nje „Kre­a­tiv­na ri­zni­ca“ uče­snik je u pro­jek­tu ra­da sa ko­ri­sni­ci­ma Ka­zne­no – po­prav­ne usta­no­ve u Spu­žu, gdje su ra­di­le sa pri­tvo­re­ni­ca­ma – ruč­na iz­ra­da igra­ča­ka.
Ove rad­no-oku­pa­ci­o­ne ra­di­o­ni­ce, do­da­je ona, ima­ju te­ra­pe­ut­sku svr­hu, sa­svim dru­ga­či­ju od me­di­cin­skih tret­ma­na. Rad ru­ka­ma na­su­šna je ljud­ska po­tre­ba, jer ruč­ni rad uti­če na raz­mi­šlja­nje, raz­vi­ja psi­ho­mo­to­ri­ku, smi­ru­je i opu­šta, a ko­ri­sni­ci Psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce du­ži pe­ri­od ni­su ima­li ova­kve ra­di­o­ni­ce. Pri­je dva­de­se­tak go­di­na stra­nim do­na­ci­ja­ma ov­dje su ra­di­li ta­pi­se­ri­je, sli­ke sa vu­ni­com, ka­sni­je su do­ni­ra­li ra­di­o­ni­cu iz­ra­de pred­me­ta od gli­ne na ke­ra­mič­kom toč­ku, ali sve je to tra­ja­lo dok je bi­lo upli­va nov­ca sa stra­ne.
Sta­ri za­na­ti i vje­šti­ne, kao što su zla­to­vez, cr­no­gor­ska na­rod­na no­šnja, do­brot­ska čip­ka, dio su ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne, ali ima mno­go dru­gih vje­šti­na ko­je su pred iz­u­mi­ra­njem. U in­te­re­su je ši­re za­jed­ni­ce da ih oču­va­mo, s ob­zi­rom da smo tu­ri­stič­ka ze­mlja, a tu­ri­sti tra­že ne­što auten­tič­no što mo­gu na­ći sa­mo u Cr­noj Go­ri. To je pri­li­ka da iz­ra­da ru­ko­tvo­ri­na kli­je­na­ta Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru po­sta­ne dio nji­ho­ve in­te­gral­ne re­ha­bi­li­ta­ci­je, uz mo­guć­nost za­po­sle­nja i pla­sma­na ovih pred­me­ta na tr­ži­šte.
M.D.Po­po­vić


Ču­va­ri zlat­nih ni­ti

Na­še udru­že­nje, ko­je se ba­vi za­šti­tom i upo­tre­bom sta­rih vje­šti­na, za­na­ta i pred­me­ta u sa­vre­me­nom na­či­nu ži­vo­ta, ta­ko­đe ra­di sa dje­com i mla­di­ma sta­ri­jim od 18 go­di­na, ko­ja ima­ju po­seb­ne po­tre­be, pri Udru­že­nju „Ra­sti­mo za­jed­no“. Osmi­sli­li smo i re­a­li­zo­va­li pro­je­kat „Ra­di­o­ni­ca u za­nat­skoj pro­iz­vod­nji“, ko­ju je fi­nan­si­rao Za­vod za za­po­šlja­va­nje. To­kom pet mje­se­ci ob­u­či­le smo za­in­te­re­so­va­ne vje­šti­na­ma tka­nja i de­ku­pa­ža. To­kom sep­tem­bra u Da­ni­lov­gra­du smo odr­ža­le ra­di­o­ni­cu ve­za i zla­to­ve­za sa ne­za­po­sle­nim že­na­ma, a sad po­čet­kom go­di­ne pri­pre­ma­mo ra­di­o­ni­cu „Ču­va­ri zlat­nih ni­ti“ sa dje­com škol­skog uz­ra­sta, sed­mi i osmi raz­red, ko­ja će se od­vi­ja­ti to­kom zim­skog ras­pu­sta. An­ga­žo­va­ne smo ta­ko­đe kao iz­vo­đa­či u pro­jek­ti­ma u Pod­go­ri­ci i Da­ni­lov­gra­du, ob­ja­šnja­va Ne­rac i do­da­je da se ta­ko­đe ba­ve i oču­va­njem ži­vot­ne sre­di­ne i re­ci­kla­žom.